Algoritmi su planovi ili uputstva tipa korak-po-korak za izvršavanje zadatka ili rešavanje problema. O njima možete razmišljati kao o receptima koje programeri koriste da bi preuzeli određene informacije i proizveli stvari koje nam pomažu da postignemo određene rezultate.

Algoritmi su svuda na Internetu, ali su često nevidljivi. Algoritmi uče iz vašeg ponašanja, mogu ograničiti opcije koje su vam dostupne na mreži i uticati na vaše izbore. Kroz ovaj proces, možete se zaglaviti u “mehuru preferencija”: to znači da algoritam počinje da vam pokazuje samo ono što misli da će vam se dopasti. Ali, na taj način ograničava vaš pogled na svet.

Naša deca su ta koja o tome najviše treba da čuju. Oni se pojavljuju kao digitalni građani i budući donosioci odluka u svetu u kome će morati da nauče kako da zaštite svoje podatke i odgovorno koriste tehnologiju.

Algoritamska pismenost podrazumeva:

– Prepoznavanje inherentnih predrasuda u kompjuterskom programiranju
– Kritičku procenu informacija koje dobijamo onlajn, a ne pretpostavljajući da su informacije sa najvišim rangom “najbolje” informacije
– Razumevanje da angažovanje na digitalnim platformama podrazumeva žrtvovanje određenog stepena privatnosti
– Većina algoritama je “crna kutija”, što znači da nisu otvoreni za kontrolu korisnika i smatraju se vlasništvom kompanije koja ih razvija. Dok korisnici vide izlaz algoritma (tj. rezultate pretrage), ne dobijaju pristup ulazu (tj. podacima koji su do sada prikupljeni o njima) niti procesu donošenja odluka koji je filtrirao izlaz.

Svest o problemu je prvi korak. Istražite personalizaciju, politiku privatnosti i podešavanja u svom Google profilu, nalozima na društvenim mrežama, na pametnom telefonu ili satu, kao i na svim onlajn uslugama koje koristite, uključujući i sajtove za upoznavanje.

Šta ovi servisi znaju o vama? Da li imate mogućnost da promenite podešavanja personalizacije? Možete li ograničiti način na koji se vaši podaci, uključujući i vašu lokaciju, prate?

Takođe, možete potražiti izjave o privatnosti i politike, koje vam mogu reći da li taj servis deli vaše podatke sa drugim kompanijama.

Ovo se ne odnosi samo na društvene mreže ili pretraživače. Da li ste znali da Blackboard i drugi sistemi za upravljanje učenjem imaju izjave o privatnosti? Potražite ih i proverite.

Sledeći korak je da vodite računa o tome kako tražite i konzumirate informacije. Pokušajte da pratite vesti na više veb lokacija i platformi. Nemojte se oslanjati isključivo na jednu veb lokaciju ili malu grupu prijatelja da vam daju sve informacije koje su vam potrebne.

Kada sprovodite istraživanje, koristite razne pretraživače i baze podataka. Pogledajte da li se vaši rezultati pretrage menjaju ako se odjavite sa naloga. Ili, pokušajte da koristite neki od pretraživača kao što je DuckDuckGo, koji ne personalizuje vaše rezultate pretrage, niti prikupljaju vaše privatne podatke.

Ne zaboravite da ispitate i svoje predrasude i pretpostavke. Svi mi imamo tendenciju da više verujemo informacijama koje potkrepljuju ono u šta već verujemo, što je fenomen poznat kao pristrasnost potvrde.

Algoritmi mogu lako dovesti do pristrasnosti odluke, tako da moramo kritički razmisliti o prazninama u našem znanju i o tome kako naši lični stavovi utiču na način na koji tumačimo informacije.

Konačno, komunicirajte. Razgovarajte sa svojim prijateljima i porodicom o ovim pitanjima. Zagovarajte da kompanije budu transparentne o ​​tome kako koriste algoritme i kako koriste vaše podatke.

Danas se algoritmi često koriste za određivanje poslova koji vam se nude, troškova vašeg zdravstvenog osiguranja i još mnogo toga. Dakle, govorimo o mnogo više toga nego što su onlajn oglasi.

Učenje o algoritmima je od suštinskog značaja za efikasno i informisano građanstvo u visokotehnološkom informacionom društvu.